Oblak
Oblak je Ovaj noćas
meni breme,
Čujem tutnjaju mi
snovi,
Guši me prašina…
Maj je.
Proleće koje vene.
Gde mi je ona snaga od
juče?
Ista ona što vinula me
je do Oblaka…
Gde su prečice do snova
mojih?
One koje sam vešto
sakrivala,
Da ne pojede ih želja
jaka.
Tinja I ne gasi se,
Ovaj žar u meni,
Što kroz oči moje tebe
greje.
Paperje sam davno
zamenila perjem,
Čekala…
Pa gde su ta krila?
Drago lice što se
smeje?
Ne mislim više,
I s’ rezervom dišem.
Šapće mi tišina…tiho,
najtiše.
Vrela je krv, a telo
hladno.
Trpeza ispred mene.
Snovi, želje, ideali…
Sita sam drama,
Za bajkama mi srce
gladno.
Oblak je Ovaj noćas
meni breme,
Al’ teža sam od Njega.
Osećam tlo pod nogama,
Dišem…
Uspela sam znam,
vredelo je …
Da Tebe iz sebe
izbrišem.
